Bajke

Mislim  da bi  trebalo  zabraniti dječje bajke o princezi kako  nalazi  svog  princa, i  onda  žive  dugo i sretno zajedno. Više štete imamo od  njih  jer  nam  usađuju  od  rane  dobi, nešto  što  nema veze sa istinom, uvjerenja  i  stereotipe  koji  nam  kasnije u  životu ne koriste. Jer tek kad princeza  nađe princa i  počnu  zajednički  život , tek  onda  nastaju  problemi. Nema više  idealiziranja, netko  mora  pospremiti, netko  kuhati  , netko  zvati  majstora, netko  očistiti  WC školjku. Manjem broju  parova  se to  kasnije u  hodu  i  lagano  riješi, ali  većinom ne.

Stereotip

Moj neki stereotip sa 16 god je bio  da  ću  naći partnera koji  je  visok, crne kose, par  godina stariji  jer kao  oni  su  iskusniji, vrijedan  je i  zaposlen, naravno  on će me voljeti ,  biti će jedini  partner, imat  ćemo djecu i biti  ćemo sretni. Ajme meni! Ne moram  reći da  je  moj  partner više plav,  tek  malo  viši  od mene, mršav i  nikako ideal kakav sam  zamišljala. Ustvari  da  sam  ga  upoznala sa 16  god, ne bih  ga  niti  primijetila,  niti  on mene.

Roditelji kvare  djecu

Koliko su  nam tek roditelji  nesvjesno  usadili  obrasce ponašanja. Moj  tata  mi  nije  puno  govorio, kada  bi  imala kakav problem rekao  bi  da napravim  sama “kako  mislim  da  je  najbolje”. Što  znači  slušaj  sebe i  svoje  osjećaje , pa  ako i pogriješiš  to  nije pogreška  već samo  izazov i  učenje  po  putu. A  mama , kakve  mi  je  ona  tek gluposti  govorila: najbolja  je  “pamet u  glavu”, “što  će susjedi  reći”, “dečko  će te iskoristiti”, “pazi  što  radiš”, i  slično. Slušajući  druge, i  to  najbliže, kako  da onda  budeš  svoj, kada još  ne znaš niti  što  je ljubav, niti  si  krenuo  u  život. I zato  ja danas  pazim  što  govorim  svojoj  djeci, jer su  one male spužve koje  sve  upijaju, a ne želim  da upijaju nešto  što  će im podržavati  strah  od života. Mada  važnije od toga  je ono što  mi  kao  roditelji  radimo i  kako  živimo, jer nas djeca kopiraju.

Bezuvjetna ljubav

Svi  čeznemo  za  ljubavlju, ali  ne možemo  utjecati  na to  tko  će nas voljeti. Obično  djecu  volimo  bezuvjetno  da  ne  znam  što  loše  naprave u  životu, volimo  ih  bez  uvjeta. Roditelje  tek  kasnije  zavolimo bezuvjetno  kada  im oprostimo  sve što su  nam napravili i  što  smo  im zamjerali, jer sada  shvaćamo  da  nisu  znali  drugačije. Ponekad volimo bezuvjetno,ali u  našoj mašti svoju  prvu  ljubav jer smo  uz  nju  prvi  puta  osjetili te  nježne i  lijepe  osjećaje, nije  bilo  interesa, davali  smo  i  primili  ljubav tako  nevino  i  čisto  što  kasnije cijeli  život tražimo.

Zaljubljenost

Uobičajeno  je misliti  da  se trebamo  ludo  zaljubiti, kako  bi  pronašli  ljubav. Psihički  zrele osobe se neće zaljubiti, jer im realnost nije zamućena a misle često  da bi  trebale. Na taj način same sebi  stvaraju  blokade  za  upoznavanje drugih  potencijalnih  partnera. Umišljaju  lijepog  i dobrog srca  muškaraca kao  iz  bajke,  koji  će im promijeniti  život na bolje i  riješiti  sve njihove probleme. Partner može postati i  onaj  tko vam je nekada išao na živce, sa kim radite ili  prema kome ste nekada bili ravnodušni. Ljubav ne mora započeti  sa zaljubljenošću.

Svi  želimo  ljubav

Suočavanje sa partnerom kada prođe čar zaljubljenosti , često  zna biti  bolno  jer smo obično u  toj  fazi  donijeli  neke važne odluke, da se  vjenčamo, dobijemo  djecu, imamo  zajedničku  nekretninu. Moralne obaveze nas prisiljavaju da ostanemo u  braku i  da se međusobno  trpimo. Danas  sve više se  partneri  odlučuju  na razvod, oni  koji  ne žele trpjeti i  nadaju se drugoj  šansi. Pogreška da opet ne dožive isti  scenarij  se neće ponoviti  ako uspiju  razlučiti  zaljubljenost od stvarne ljubavi.

Nemojte  pričati  djeci  bajke o princu  i  princezi, više  štete  nego  koristi.